„Put plastičnog otpada - od stvaranja do razlaganja“ - edukativni film
Svaki put kada uđemo u radnju, iz nje izađemo sa rukama punih ambalaže. Kupili smo meso, mleko, voće, vodu, hleb, sve je upakovano u kese ili plastične posude. Ista je stvar sa kozmetikom, šamponima i sredstvima za pranje. Većinu ambalaže iskoristićemo samo jednom, što znači da je količina plastičnog otpada koju stvaramo zapanjujuće velika.
Podaci pokazuju da se u Evropskoj uniji godišnje proizvede skoro 30 miliona tona plastičnog otpada. Manje od trećine se reciklira, dok se ostatak spaljuje ili odlaže na deponije. Reciklaža plastike u Evropi i dalje nije dovoljno zastupljena, a većina ovog prikupljenog otpada se izvozi u siromašne zemlje koje još uvek nisu svojim zakonima dovoljno uredile tokove otpada.
Na svetskom nivou, podaci su poražavajući: iako se godinama mnogo ulaže u reciklažu plastike, svega 9 odsto nje se reciklira. Danas ne postoji nijedan materijal koji je toliko prisutan u svakodnevnom životu kao što je to plastika. Njena proizvodnja na globalnom nivou premašila je sve druge materijale, i poslednjih decenija raste velikom brzinom. Tokom 1950. godine, u svetu je proizvedeno 2 miliona tona plastike, dok je u 2020-toj njena količina dostigla čak 300 miliona tona.
ZAŠTO JE PLASTIKA TOLIKO ZASTUPLJENA?
Korišćenje ovog materijala prisutno je u svim granama industrije zbog osobine plastike da se lako oblikuje i prilagođava. Ona može da bude izuzetno čvrsta i jaka, providna kao staklo ili elastična kao guma. Istrajna je u različitim okolnostima, lagana i jeftina ,i predstavlja savršen materijal pa se koristi svuda: u proizvodnje ambalaže, domaćinstvu, poljoprivredi, a prisutna je u građevinskom sektoru, medicini, farmaciji i automobilskoj industriji.
ZAŠTO JE OPASNA PO ŽIVOTNU SREDINU?
Od kada je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, ona je jedna od najvećih izvora zagađenja.
Njena proizvodnja bazirana je na fosilnim gorivima, uz korišćenje aditiva kao što su pigmenti, učvršćivači i sl. što je dodatno čini jednom od najvećih pretnji za životnu sredinu. Poznata je činjenica da se plastika dobija iz sirove nafte i i zemnog gasa a da se čak 7% svetske potrošnje nafte koristi za proizvodnju plastike. To je čini odgovornom za emisiju gasova staklene bašte i klimatske promene.
Ipak, neadekvatno upravljanje plastičnom otpadom ima najveće posledice po zdravlje ljudi i živog sveta, jer se ona razlaže izuzetno sporo. Plastične flaše se raspadaju stotinama godina a kesama su neophodne decenije kako bi se razložile, dok se produkti raspadanja polako otpuštaju u okolno zemljište, zagađujući ga. Spaljivanje plastike i plastičnog otpada, dovodi do oslobađanja velike količine kancerogenih materija u vazduh, među kojima su i dioksini. Ipak, najopasnije je njihovo raspadanje na veoma sitne komadiće, takozvanu mikroplastiku, koja završava u rekama, podzemnim vodama i bunarima, nakon čega se nalazi u biljnom i životinjskom svetu kojim se hranimo.
Kod nas, plastični otpad i dalje u najvećoj meri završava na deponijama, bilo da su one sanitarne ili divlje. Velika količina ovog kabastog otpada lako može da prepuni svaku deponiju, što je dodatno čini nepoželjnim otpadom.
Životnu sredinu u Srbiji ugrožava nekoliko hiljada divljih deponija. One se nalaze u neposrednoj blizini naselja, puteva, reka i šuma, narušavajući ekološki balans i sam izgled naše zemlje. Emitujući štetne gasove i prodirući u podzemne vode, divlje deponije predstavljaju veliku opasnost po sva živa bića.
RECIKLAŽA PLASTIČNOG OTPADA
Oko 90% plastičnog otpada na svetu neće biti reciklirano jer je reciklaža plastike skup i zahtevan proces koji takođe ostavlja posledice po prirodu, a neke vrste plastike nije ni moguće reciklirati. PET ambalaža je materijal koji se koristi za pakovanje vode i bezalkoholnih pića i spada u ambalažu koja se može reciklirati i to nekoliko puta zaredom.
Sakupljači prikupljaju PET boce i presuju ih u bale kako bi se lakše transportovale do fabrike. Kada balirane PET boce stignu u fabriku, sortiraju po bojama, melju, peru i suše. Ovim postupkom dobija se nova sirovina - vruće oprane PET flekice.
Drugi značajan proizvod u reciklaži PET ambalaže je PET traka koja se zbog svojih izuzetnih tehničkih karakteristika koristi za vezivanje različitih pakovanja – paleta, elemenata u građevinarstvu, drvnoj industriji, metalurgiji.
Zanimljivo je znati da se od nekoliko manjih PET boca može dobiti dovoljno vlakana za proizvodnju jedne majice, a da se se od 5 dvolitarskih boca može napuniti zimska jakna. Od 35 plastičnih boca moguće je napraviti dovoljno vlakana za punjenje vreće za spavanje a jedna tona reciklirane plastike može da uštedi kubni metar nafte koja je potrebna za proizvodnju novih boca.
PROIZVODNJA “ZELENE“ BIOPLASTIKE
Proizvodnja plastike je proces koji je opterećujući za našu planetu. Evropska unija već godinama finansira projekte kojima se pronalaze načini proizvodnje plastike iz ekološki prihvatljivijih materijala, kao što su biogoriva.
„Zelena” plastika ili takozvana „bioplastika“ proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir. Takođe, dobija se i iz biljnih ulja koja su ekološki prihvatljivija varijanta. Istraživanja su pokazala da će kupci pre kupiti voće i povrće u nekom od ekoloških pakovanja nego u običnoj plastičnoj ambalaži.
Ovi podaci podstakli su proizvođače plastike i motivisali ih da ulože velika finansijska sredstva u razvoj bio-proizvoda. Plastične materijale koji su proizvedeni na bazi kukuruza, koriste mnogi lanci supermarketa ili proizvođači prehrambenih namirnica.
Proizvodnja bioplastike postala je važan posao i u Brazilu. U zemlji koja je vodeći svetski proizvođač šećera, za proizvodnju bioplastike koristi se etanol dobijen preradom šećerne trske. Takođe, važno je i to što je po prvi put moguće iskoristiti celu biljku u procesu proizvodnje.
Uprkos tome što zelena plastika na svetskom tržištu veštačkih materijala učestvuje sa malim procentom, očekuje se da će sledećih godina udeo bioplastičnih materija na tržištu porasti za više od deset posto.
Iako su troškovi proizvodnje visoki, bioplastika je u prednosti nad plastikom dobijenom iz nafte, jer traži manje energije i ne sadrži nikakva otrovna hemijska jedinjenja.
BAKTERIJA KOJA RAZLAŽE PLASTIKU
Japanski naučnici izolovali su bakteriju koja razlaže plastiku i koristi je kao izvor energije, što se vidi kao mogući način za neškodljivo uništavanje otpada širom sveta, objavio je američki časopis "Science” (sajns). Novootkrivena bakterija praktično razlaže plastiku, koristeći dva enzima kojima hidrolizuje PET ambalažu a nakon tog procesa ostavlja dve, za prirodu, neškodljive supstance.
Ovo otkriće bi moglo da bude dobra vest za zaštitu životne sredine, jer prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, čak trećina PET ambalaže u svetu "zaobilazi" sisteme za prikupljanje i završava u prirodi.
Analiza Svetskog ekonomskog foruma pokazuje i to da će u svetskim morima, ako se ovaj trend nastavi, do 2050. godine biti više plastičnog otpada nego ribe.
CO₂ KAO SIROVINA ZA DOBIJANJE PLASTIKE
Svi znamo da ugljen-dioksid u prirodi nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, kao i disanjem ljudi i životinja. Njegova koncentracija u vazduhu je sve viša, što predstavlja veliku opasnost po klimatske promene jer je on važan gas staklene baste, koja zagreva površinu Zemlje i onemogućava emitovanje toplote u svemir. Nemački naučnici izumeli su postupak da iz vazduha izdvoje ugljen-dioksid, i da ga uz pomoć katalizatora pretvore u sirovinu za proizvodnju plastike. Na taj način, troši se višak ugljen dioksida kojeg imamo na pretek a ne koristi nafta kao izvor sirovine. Uređaji za prikupljanje CO₂ instaliraju se na samim postrojenjima koji emituju zagađujuće materije, što je još jedna od prednosti ove tehnologije. Plastični materijali nastali na ovaj način koriste se za proizvodnju dušeka i izolacija zgrada, izradu tekstilnih vlakana i kao aditivi za deterdžente. Takođe, upotrebljavaju se za pokrivanje sportskih terena na velikim stadionima i u automobilskoj industriji. Nova CO₂ tehnologija predstavlja važan korak u postizanju održive cirkularne ekonomije a nemački naučnici su za ovaj pronalazak primili Evropsku nagradu za pronalazak godine.
ŠTA MI MOŽEMO DA URADIMO?
Razlog zbog kojeg većina proizvedene plastike završava kao otpad jeste sama namena plastičnih proizvoda. Naime, više od pola plastičnih proizvoda koristi se jednokratno ili u vrlo kratkom periodu. Čak 40% plastike u svetu se koristi za pakovanje. To znači da gotovo polovina plastične ambalaže vrlo brzo nakon proizvodnje i korišćenja završava kao otpad, jer nije dizajnirana da ima upotrebnu vrednost u dužem periodu.
Mi, kao pojedinci, možemo da smanjimo upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu – kesa, slamki, plastičnih flaša, plastičnog pribora za jelo… U svim zemljama članicama Europske unije ovog leta stupila je na snagu Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu. Njom se zabranjuje proizvodnja i prodaja jednokratnih plastičnih proizvoda poput tanjira, pribora za jelo, slamčica, štapića za uši. Alternativa se traži u upotrebi prirodnih materijala kao što je bambus. Direktiva obuhvata i plastične kese, a najspornije su tzv. lagane vrećice, debljine od 15 do 50 mikrona, za koje je uvedena odredba naplate još 2019. godine.
Kako bismo smanjili količinu plastike, možemo, na primer, da koristimo „obične“ čvrste sapune umesto tečnih jer se njihova ambalaža brzo i lako razgrađuje.
Otpad koji se može reciklirati treba da bacamo u kontejnere za reciklažni otpad.
Možemo da kupujemo kod kompanija posvećenih održivoj proizvodnji, onih koje upotrebljavaju materijale koji se mogu reciklirati ili koje koriste malo ili nimalo plastike za ambalažu.
Možemo da koristimo platnene torbe. To je siguran način da se iz kupovine nećemo vratiti sa velikim brojem nepotrebnih kesa koje će ubrzo završiti u kanti za otpatke.
Najlakši način da se izborimo sa jednim od najvećih ekoloških izazova današnjice je da što ređe koristimo plastične proizvode i time doprinesemo što manjem generisanju ovog otpada. Na taj način, na deponije i u našu životnu sredinu dospevaće manje plastičnog otpada a naše okruženje biće čistije i zdravije, kako za današnje, tako i za buduće naraštaje.
Film „Put plastičnog otpada - od stvaranja do razlaganja“ realizovalo je Udruženje Eko-Gea iz Novog Sada uz podršku Grada Novog Sada – Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Sadržaj filma predstavlja odgovornost autora i ne mora nužno predstavljati stav Gradske uprave za zaštitu životne sredine.