„Energetske biljke - izvor energije budućnosti“ - edukativni film
Na Zemlji postoji preko 8 miliona različitih vrsta biljaka i životinja, ali je samo mali deo njih zaista otkriven i klasifikovan, ističu stručnjaci.
O značaju biljaka za opstanak svih živih bića na planeti, znaju svi. Drveće je glavni izvor prerađenog kiseonika u atmosferi - ono predstavlja pluća naše planete. Drveće oslobađa kiseonik u procesu fotosinteze: 1 hektar šume dnevno potroši oko 4 tone ugljen dioksida a oslobodi oko 3 tone kiseonika. To znači da svetske šume godišnje apsorbuju čak 120 milijardi tona ugljen-dioksida a atmosferi daju 90 milijardi tona kiseonika.
Drveće takođe smanjuje zagađenje tako što apsorbuje gasove i filtrira čvrste i radioaktivne čestice. Za godinu dana, 1 hektar šume filtrira i do 70 tona prašine.
Drveće nam obezbeđuje hranu, građevinski material, filtrira vodu i ublažava posledice klimatskih promena, a stanište je mnogih divljih vrsta biljaka i životinja.
Nemilosrdnim uništavanjem šuma na račun novih naselja i saobraćajnica, čovek ugrožava opstanak svih živih bića na planeti. Iz dana u dan, sve je više stanovnika, naselja, industrijskih pogona, elektrana, toplana a samim tim i onih u čijem je interesu krčenje šum,a jer od toga imaju veliku ekonomsku korist.
Upravo uništavanjem šuma, čovek je izazvao ogromne, štetne i dalekosežne posledice koje ozbiljno ugrožavaju sav živi svet na Zemlji. Sa druge strane, moderan način života zahteva potrošnju sve veće količine energenata. Zemlje koje nemaju izvore fosilnih goriva ili su ekološki dovoljno osvešćene, sve češće se odlučuju da jedan deo svojih energetskih potreba obezbede iz obnovljivih izvora a moguće rešenje je i iskorišćavanje žetvenih ostataka. Od jednogodišnjih vrsta najznačanije su: uljana repica, soja, konoplja, pšenica i ječam. Ove biljke su u stanju da za godinu dana daju prinos biomase skoro kao i šumski zasadi, te je potrebno njihov potencijal koristiti u što većoj meri.
Ipak, najprihvatljivije rešenje je proizvodnja višegodišnjih bioenergetskih zasada. U našoj zemlji gajenje biljaka čisto radi dobijanja energije još nije zaživelo u velikoj meri, ali sa povećanjem broja energetskih postrojenje radi dobijanja električne energije, i ove biljke će dobiti na značaju i zauzimaće sve veće površine.
U našem podneblju najzastupljenije su višegodišnje energetske biljke: paulovnija, miskantus i energetska vrba. Ovi usevi su tolerantni prema biljnim bolestima i prema štetočinama, tako da ne zahtevaju posebnu zaštitu ali je potrebno suzbijanje korova na početku nicanja useva.
Paulovnija je dekorativno i egzotično drvo, poreklom iz Jugoistočne Kine, a često se pronalazi u parkovima i trgovačkim centrima. Ona je specifična po izuzetno brzom rastu, može da dostigne 20 metara visine, u periodu od samo deset godina. Značajna je njena ekološka uloga, budući da listovi apsorbuju 10 puta više ugljen - dioksida nego druge vrste drveća, a koren upija teške metale iz tla i na taj način prečišćava zemljište.
Paulovniju karakteriše velika otpornost na sušu, ali je potrebno redovno zalivanje mladih biljaka nakon sadnje. Nakon što ojača i pusti koren, biljka više nema velike potrebe za vodom. Cveta u trećoj ili četvrtoj godini starosti. Paulovnija je za seču spremna nakon 10 godina, kada se postiže optimalan kvalitet drveta.
Koristi se za izradu nameštaja, furnira, igračaka, papira, peleta, biogoriva. Ako se gaji u energetske svrhe, seče se svake 3 godine.
Pelet koji se koristi kao gorivo za kotlove za grejanje, dobija se od drveta. Ovo je jeftina biomasa jer paulovnija ne zahteva ponovnu sadnju - nova stabljika raste iz panja još brže jer je korenov sistem dobro razvijen. Zahvaljujući brzom rastu, za kratko vreme se može dobiti velika količina biomase. Pored stabla koristi se i lisna masa, kao silaža ali i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije.
Problemi sa grejanjem u Srbiji na drvenstu biomasu, mogu da se prevaziđu podizanjem zasada šuma brzorastuće energetske vrbe. Reč je o drvenoj, žbunastoj biljci koja raste čak 3 cm dnevno, a njen životni vek traje do 30 godina. Jednom kada se posadi konstantno može da se seče, jer se brzo samoobnavlja. Već od druge, odnosno treće godine dobijaju se prinosi od 30-40 tona biomase po hektaru i energetskog izvora u obliku krupnih opiljaka, briketa i peleta. Ono što je izuzetno važno je to da ova biljka obezbeđuje konstantanu žetvu tokom svog životnog veka. Energetska vrba poreklom je iz Švedske a za razliku od sličnih vrsta iz Amerike, ona nije genetski modifikovana i može se koristiti širom Evrope.
Cela Panonska regija poseduje odlične uslove za uzgoj brzorastuće energetske vrbe. Ona voli vlažna tla, sa visokim nivoom podzemnih voda, a izrazito je prilagodljiva različitim klimatskim uslovima, te može da raste na zemljištima koja su zagađena i degradirana, kao što su jalovišta ili bivši površinski rudarski kopovi. Uspeva na najlošijim kategorijama zemlje, na močvarnom tlu, tako da se parcele koje nikada nisu korišćene, ritišta i plavna područja, mogu efikasno staviti u profitnu funkciju. Utiču pozitivno i na biodiverzitet, pružajući dom sitnim životinjama i pticama.
Uzgoj ove vrbe može da posluži za proizvodnju briketa ili peleta, za grejanje kuća, plastenika, sušenje proizvoda, itd. S obzirom da ove biljke brzo dosegnu visinu za rezanje, mogu da se spaljuju u termoelektrana zajedno sa ugljem ili drugim biljnim vrstama, kao što je bagrem. Ima energetsku vrednost od 4.900 kilokalorija, poput uglja, dok je poređenja radi, energetska vrednost hrasta 2.500 kilokalorija.
Pored peleta, sve je veća potreba za biogorivom koje bi jednog dana zamenilo fosilne izvore energije poput uglja, nafte ili zemnog gasa. Energetska biljka mora da ispunjava nekoliko uslova: mora brzo da raste, da bude otporna, ne isušuje previše tlo i da bude upotrebljiva u razne svrhe. Sve ove uslove ispunjava miskantus - visoko energetski usev poreklom iz tropskih i suptropskih krajeva Azije i Afrike. Mnogi smatraju miskantus gorivom budućnosti. Ova hibridna trska je otporna na hladnoću, pa daje rod čak i pri niskim temperaturama. Dostiže visinu do četiri metra, a uspeva i u Srednjoj Europi. Kod nas je poznat i kao kineska šaš a zbog velikih dimenzija, ova trska je na engleskom jeziku dobila ime slonova trava.
Uzgajanje ove biljne vrste ne zahteva đubrenje niti korišćenje hemikalija. Miskantus ne crpi puno vode iz tla. Kada se posadi, može se koristiti dugi niz godina jer daje rod 20 godina bez ponovne sadnje. Njegovo jeftino uzgajanje, brz rast i visok prinos biomase čine ga sve popularnijim biogorivom širom sveta, a od nedavno se ova biljka uzgaja i u Srbiji. Smatra se efikasnim, čistim i jeftinim gorivom. Može se koristiti u obliku sečke, briketa ili peleta. Po jednom hektaru daje 20-30 tona roda koji se koristi najčešće za briketiranje i peletiranje. Suva stabljika se presuje u brikete bez ikakvog lepila i ima izuzetno visoku toplotnu vrednost. Ne doprinosi efektu staklene bašte i nastanku klimatskih promena. U Europi već postoje ustanove koje koriste ovu trsku za jeftino i ekološko grejanje a neke termoelektrane su već delimično ili potpuno prešle sa uglja na miskantus.
Stabljike trske niču svakog proleća iz podzemnog kompleksa rizoma a pred kraj avgusta dosežu maksimalnu visinu. Usev se preko zime ostavlja na polju da se suši a početkom proleća suva trska je spremna za žetvu. Može se i rezati mašinski na razne dimenzije, presovati, a zatim koristiti kao gorivo ili za druge namene. Jedno polje miskantusa omogućuje žetvu svake godine u trajanju između 15 i 25 godina. Usev se može ubirati uz pomoć postojeće poljoprivredne mehanizacije, ali postoji i specijalizovana oprema za obradu ove biljke. Daje veliki prinos nadzemne biomase i poseduje veliki genetički potencijal rodnosti, što ga svrstava u grupu najvažnijih bioenergetskih useva.
Miskantus može da se prerađuje u etanol. U jesen je usev zelen i vlažan i kao takav se može koristiti kao sirovina za biogasna postrojenja, za dobijanje piroliznih tečnosti i bioetanola. Predviđa se da bi do 2050. mogao zadovoljavati 12 posto energetskih potreba u Evropskoj uniji. Kod nas se gaji na oglednim poljima od 2005. godine, širom Srbije, od vojvođanskih ravnica na severu, rečnih dolina i planinskih visoravni na jugu zemlje. Proizvodnja miskantusa može biti rentabilna jer uspeva na zemljištima koja nisu pogodna za većinu ratarskih biljaka. Biljka nije izbirljiva i koristi se zazasnivanje vegetacionog pokrivača na odlagalištima pepela termoelektrana, jalovine rudnika uglja i metala.
Smatra se ekološkom biljkom jer u toku svog rasta i razvoja usvaja ugljen dioksid iz vazduha i putem fotosinteze ga ugrađuje u svoju nadzemnu i podzemnu biomasu. Sagorevanjem takve nadzemne biomase značajno se štedi na utrošku fosilnih goriva, odnosno sama proizvodnja je energetski neutralna i ne opterećuje životnu sredinu dodatnim CO2 u vazduhu.
Osim za proizvodnju obnovljive energije, miskantus može poslužiti u mnoge druge svrhe. Od ove trske je moguće napraviti kvalitetnu izolaciju ili krov, kao i vrstu bioplastike. Pogodan je kao prostirka za stoku i sirovina za proizvodnju celuloze. Miskantus je dozvoljen za sadnju u EU, jer ne spada u invazivne vrste a opravdano se očekuje ekspanzija uzgoja ovog useva i kod nas, s obzirom na povećane zahteve u energetici.
Intenzivan tehnološki razvoj svake zemlje zasnovan je na podmirivanju rastućih potreba u hrani i energentima. Zemlje koje svoje energetske potrebe zasnivaju na uvozu energenata, vremenom postaju zavisne od međunarodnog tržišta koje diktira cene. Mnoge visokorazvijene zemlje odredile su da deo svojih energetskih potreba obezbede iz obnovljivih izvora.
Zajednička osobina svih ovih energetskih useva je da daju velike prinose, prilagodljivi su i mogu da se gaje na lošim, pa čak i zagađenim parcelama. Štite od erozije i popravljaju loša zemljišta, tako što tokom životnog ciklusa svojim ostacima obogaćuju i zadržavaju vlagu u tlu. Nakon 15-25 godina, koliki im je životni vek, na tom zemljištu uspevaće druge kulture, tako da se i vrednost ovakvih parcela višestruko uvećava.
Energetski usevi ima izuzetno pozitivan uticaj sa ekološkog aspekta jer kao prirodna barijera vrše prečišćavanje vazduha, pa se zbog toga s koriste i kao prirodni filteri oko deponija smeća. Višestruki benefiti koje ove energetske biljke donose sa sobom, svakako ih svrstavaju u ono što sasvim realno mogu i treba da budu: pravi izvor energije budućnosti.
Film „Energetske biljke - izvor energije budućnosti“ realizovalo je Udruženje Eko-Gea iz Novog Sada uz podršku Grada Novog Sada – Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Sadržaj filma predstavlja odgovornost autora i ne mora nužno predstavljati stav Gradske uprave za zaštitu životne sredine.