Bogatstvo biodiverziteta Specijalnog rezervata prirode
Stari Begej - Carska bara
U Vojvodini, u međurečju Tise i Begeja, postoji mesto od kojeg svakom ljubitelju prirode može da zastane dah. Bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta koje krase ovo područje bile su osnov za zaštitu Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej - Carska bara", udaljenog 15 kilometara jugozapadno od Zrenjanina a smeštenog na teritoriji opština Stajićevo, Perlez i Belo Blato.
Upravo se nalazimo u Specijalnom rezervatu prirode Carska bara, jednom od najgušćih vodenih čvorišta u Evropi. Na obodu ovog našeg rezervata nalazi se ribnjak Ečka, ogromna vodena površina, jedan veliki resurs hrane, a znamo da resursi hrane određuju populaciju životinja koje koriste tu hranu. Zato je ovaj naš rezervat Carska bara i poznat po pticama kojih ima 250 vrsta po zadnjem monitoringu Zavoda za zaštitu prirode. Ima ih puno i 1989. godine ovaj rezervat je proglašen za IBA područje, važno ptičije područje u evropskim i svetskim okvirima – objašnjava Milivoj Putić, menadžer turizma na Ribolovačkom gazdinstvu “Ečka” i Specijalnom rezervatu prirode Carska bara.
Na ovom prostoru nekada se protezalo bezbroj većih i manjih močvara a danas je Carska bara kompleks vodenih ekosistema, trske i ševara, stepa i vrbaka. Prva zaštita dela područja uspostavljena je 1955. godine, kada je „Vojtina mlaka“ proglašena za deo izuzetnih prirodnih lepota.
Ptice su jedno od najimpresivnijih obeležja Carske bare. Ornitološku vrednost čini bogatstvo od 250 vrsta ptica u koje se ubrajaju i ugrožene vrste, čak i sa Evropske Crvene liste, kao što su mala guska i plavokljuna patka. Najznačajnija vrsta su čaplje jer se jedino na ovom području gnezdi svih deset vrsta evropskih čaplji. Jedna od najugroženijih vrsta je carska čaplja, jedinstvena u Evropi. Stoga je silueta ove ptice odabrana za simbol Rezervata.
Imamo i najmanju pticu na svetu koja se hrani isključivo ribom, često je vidimo dok plovimo ovom mrtvajom. To je vodomar, živi u rupama u levoj obali Starog Begeja. Jako je interesantno da vidimo često i najveću grabljivicu od svih ptica a to je orao belorepan koji je inače i završetak lanca ishrane u ovom našem rezervatu- kaže Putić.
Na području rezervata do sada je zabeležen veliki broj životinjskih vrsta. Mogu se naći divlja svinja, srna, lisica, zec, bizamski pacov , tvor, tekunica, lasica, belouška, zelena žaba, šareni daždevnjak. U vodama Starog Begeja i Carske bare živi veliki broj riba.
Usled izuzetno raznovrsnih stanišnih uslova, na području rezervata do sada je zabeležen veliki broj biljnih vrsta. One su prisutne u okviru osetljivih ekosistema vodenih, močvarnih, slatinskih, stepskih, livadskih i poplavnih šumskih staništa. Rezervat karakteriše desetak vrsta koje se nalaze na listi prirodnih retkosti kao što su beli i žuti lokvanj, gorocvet, iđirot, vodeni orašak.
Specijalni rezervat prirode Stari Begej - Carska bara, o kojem se stara ribarsko gazdinstvo „Ečka", predstavlja područje složene strukture, pa je i samo upravljanje ovim prirodnim dobrom kompleksno, kako bi se osetljivi ekosistemi očuvali.
Akcenat naše turističke ponude je na edukaciji. Znači, dolaze đačke ekskurzije, čak i vrtići, osnovne škole, srednje škole, fakulteti. Ovde na licu mesta mogu da vide prirodne procese karakteristične za bare i močvare i ono što su učili u školi ili na fakultetu – naglašava Milivoj Putić.
Uticaj čoveka na prirodu je očigledan ali često i poguban. Požar koji je buktao u neposrednoj blizini, zahvatio je i deo specijalnog rezervata prirode Carska bara, uništio velike površine pod trskom i narušio prirodni sklad rezervata.
Po Starom Begeju može se voziti i kanuom, i čamcem, a u prisustvu vodiča posmatrati ptice i divljač. Rezervatom se može voziti bicikl kao i šetati nasipima koji ga okružuju.
Pored plovidbe, rezervat se može obići i stazom zdravlja koja je dugačka 3800 m, koja vodi kroz rezervat. To je šumska staza, nije urbani park, to je kao kada biste ušli u Amazon. To mi i zovemo Amazonija u srcu Banata, ovaj naš rezervat. I opet je neka sasvim drugačija slika kada se ide tom stazom: to su oborena stabla, rastu mnoge gljive, lekovite biljke. Ko se bavi fotografijom, to može da bude izuzetno interesantno, ima neobičnih oblika drveća. Tu je naravno i naš hotel Sibila sa restoranom, tu se mogu turisti smestiti. Pored hotela je i revir za pecanje. To je Traktor bara, jedan deo rezervata gde je dozvoljen sportski ribolov, a tu su još dva revira za pecanje: Sent Andreja jezera ribnjaka Ečka i jezero Joca, koji je najbolji revir za štuku u Evropi. Znači, imamo dosta upotpunjen sadržaj što se tiče same turističke ponude. Kada gosti dođu, neki me pitaju: “Šta ćemo videti?” E tu je odgovor uvek isti: “Nikada ne znamo šta ćemo videti.” I zato je nama uvek interesantan posao koji radimo, jer je ovde priroda a ne zoološki vrt. Svako doba dana je različito, svaki dan je različit, da ne govorim koliko se godišnje doba razlikuju – jer je ovo priroda. Zato kažem da je odgovor na pitanje “Šta ćemo danas videti?”, uvek isti “Nikada ne znamo šta ćemo videti” a nešto se naravno uvek i vidi – ističe menadžer Putić.
I da ne zaboravimo, rezervat Stari Begej - Carska bara je definisan kao područje od posebne važnosti za zaštitu prirode čime je implementiran u "EMERALD" mrežu staništa i vrsta, a proglašen je i za jedno od 10 savršenih mesta u Srbiji u široj zoni koridora 10, kao mesto koje se ne sme zaobići.
Specijalni rezervat prirode "Stari Begej - Carska bara" je nezaobilazna stanica ljubitelja netaknute prirode. Ovo područje raspolaže turističkim vrednostima, jer njegovi prirodni resursi omogućavaju različite aktivnosti: ekološki turizam, ribolov i aktivnu rekreaciju u prirodi.
Promotivni film na engleskom jeziku:
Ministarstvo zaštite životne sredine
Video prilog o Specijalnom rezervatu prirode Stari Begej - Carska bara, realizovalo je Udruženje EKO-GEA kao deo projekta “Bogatstvo biodiverziteta zaštićenih područja Srbije”, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom prilogu isključivo su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije